Prijateljstvo i u porazu

Intervju: Mallory de la Villemarque, surfer

Prijateljstvo i u porazu

Sećam se kada sam živeo u Kostariki (tri godine), počeo sam da surfujem. Bio sam na jednom od najpoznatijih mesta u zemlji (Playa Hermosa), bilo je savršenih talasa i stotine surfera koji su se borili sa njima. Čekao sam u vodi zajedno sa mojim bratom kada smo videli krokodila kako pliva na samo 2-3 metra od nas, i izleteli smo iz mora kao ludi...


Piše MILENA STOŠIĆ
Niš, SRBIJA


Mallory de la Villemarque počeo je sa jedrenjem i surfovanjem u Gvadalupi, kada je imao sedam godina. Kasnije se preselio u Tarifu, jedno od najboljih mesta za ovu vrstu sporta, gde se sreću "jahači talasa" sa svih strana sveta. Zahvaljujući napornim treninzima i velikoj ljubavi za kitbording, Mallory je postigao brojne značajne rezultate u svojoj karijeri. Od ove godine planira da kombinuje svoj sportski život sa studiranjem. Ovaj 22-godišnji mladić, koji je putovao širom sveta zbog takmičenja, govori za WAVE magazine o sportu, svom početku, takmičenjima, rivalstvu, uspehu i budućim planovima.

- Moj tata se takmičio u jedriličarstvu i moj brat i ja smo počeli da surfujemo kada smo imali sedam godina. Kiting je sasvim novi sport, tako da nije bilo tako puno konkurenata kada sam počinjao. Imao sam sreće da budem na pravom mestu u pravo vreme i pronađem mog prvog sponzora. Na jednom od mojih prvih učešća na Svetskom prvenstvu, tim menadžer Žaime Herez, trenutno pro kiter, video me je u dobrom izdanju u Brazilu i svidelo mu se. Tada sam ušao u tim, prvo nacionalni, a zatim međunarodni. Od tada se takmičim za North Kiteboarding, koji je manje-više najjači brend, jer imaju zaista veoma dobar odnos prema meni i dobro radimo zajedno. Sve počinje sa puno strasti i ambicija. Kada imaš to i nastavljaš da se zabavljaš i uživaš svaki put kada naučiš nove trikove, i ako voliš da se takmičiš - dobri rezultati dolaze sami od sebe - objašnjava svoj početak Mallory.

Koliko je naporno posvetiti se ovom sportu?

Kiting oduzima mnogo vremena, jer se ne radi samo o nastupu, već i o treningu, održavanju kontakata sa fotografima, kamerama i sponzorima; tu su putovanja, rad na materijalima, sastanci... To je kao da si sam svoj agent. I na određenom nivou potrebno je puno treninga i motivacije.

Koliko je ovo opasan sport, svi ti trikovi koje izvodite? Da li su česte povrede?

U poslednje vreme ima nešto više povreda, jer je sport postao malo oštriji - tako da se javljaju: koleno, zglob, ramena... Dakle, sada počinjemo da treniramo na taj način, da bismo izbegli povrede. Glavni trikovi se brzo nauče, potrebno je malo snage i tehnike. Ima dosta varijacija raznih trikova. U svakom slučaju, kitbording je za mene bolji nego vejkbording, jer možemo da uradimo puno različitih stvari, nismo iza čamca, možemo da skočimo visoko, jašemo talase, odvojimo dasku od stopala...

Kakvo je rivalstvo u kitbordingu?

Na takmičenjima ćete uvek naići i na neke neprijatne ljude, ali generalno ih nema tako puno. Čak i neki pritisak, ponekad je to samo malo tenzije. Nikada nisam video tuču u kitingu.

Imaš sjajne rezultate za sobom - dva puta prvak Francuske, evropski juniorski šampion, drugi na Svetskom juniorskom prvenstvu, mnoge odlične rezultate u seniorskoj konkurenciji. Koji od njih ti je posebno značajan?

Sećam se takmičenja na Kabareti, na korak od svetskog prvenstva, gde sam osvojio prvi podijum, u slobodnom stilu - 3. mesto. To je bilo naporno, puno emocija i bio sam neverovatno srećan zbog tog uspeha... Zaista uzbudljivi trenuci kada danas mislim o tome. Imao sam trku za 4. mesto protiv mog prijatelja i pobedio sam. Bilo je stvarno teško i stresno za obojicu. Čak sam bio tužan što sam ga pobedio, a zatim kada sam dobio sledeću trku on je došao da mi čestita. Dakle, postoji prijateljstvo čak i u porazu. I to je sjajan osećaj. Takođe, bilo je neverovatno kada sam dobio svoj prvi profesionalni model iz North Kiteboardinga - Mallory pro. To je bio jedan od mojih najvećih ciljeva, kada sam bio klinac i čitao sve te surf magazine. Toliko sam želeo da imam dasku sa mojim imenom na njoj, baš kao profesionalci u časopisima. I konačno sam uspeo 2008. godine.

Putovao si širom sveta zbog takmičenja?

Da, to je deo posla mi se najviše sviđa. Bio sam u Meksiku, Venecueli, Brazilu, Čileu, Kostariki, većini zemalja Evrope (Francuska, Španija, Nemačka, Belgija, Italija, Litvanija, Engleska), Mauricijusu, SAD, Kanadi. Sećam se kada sam živeo u Kostariki (tri godine), počeo sam da surfujem. Bio sam na jednom od najpoznatijih mesta u zemlji (Playa Hermosa), bilo je savršenih talasa i stotine surfera koji su se borili sa njima. Čekao sam u vodi zajedno sa mojim bratom kada smo videli krokodila kako pliva na samo 2-3 metra od nas, i izleteli smo iz mora kao ludi... Egipat je najistočniji deo sveta u kome sam bio, tako da bih voleo da posetim azijske zemlje (Filipini su isplanirani već za ovu zimu), a možda i Zapadni Balkan. Takođe bih želeo da odem u Australiju, Tahiti su moj broj 1 (bore se sa Maldivima!!!).

Dakle, posle svih tih putovanja, kako ti sada izgleda Tarifa?

Tarifa je zaista Meka za kitbording i surfing u Evropi. To je idealno mesto za trening, a i sam gradić je lep. Postoje sve vrste vremenskih uslova tokom cele godine - različiti vetrovi, mesta, puno vetra. Ako dođete leti bićete oduševljeni koliko kitera je ovde.

Ipak ćeš se preseliti u Nicu?

Da. Studiraću u Nici dve godine i onda još dve na Havajima. Nakon pauze od četiri godine zbog takmičenja i putovanja, odlučio sam da počnem ponovo, jer želim da uradim nešto novo, ali u kombinaciji sa sportom. Radi se o sportskom menadžmentu i mislim da će ova škola biti najbolja za mene i moju kiting karijeru. To je bila velika odluka za mene, da se odlučim na studije i da promenim grad u kome živim. Dobra stvar je da ću u Nicu ići sa svojom devojkom.

Da li je i ona sportistkinja?

Ona je Nemica iz Minhena i takmičila se ranije u atletici, ali ne više. Bila je na Erazmusu u Španiji, blizu Tarife, i sreli smo se na plaži pre dve godine. U stvari, moj šef me je poslao da odnesem odelo za plivanje devojci koja je njegov prijatelj, i tako je sve počelo. Zahvaljujući ION odelu.

Koji bi bio tvoj savet mladim ljudima koji su zainteresovani za ovaj sport?

Ukoliko zaista imaju san da postanu profesionalci ili da se takmiče i da žive ovim sportskim životom - svakako ga nikada ne napuštajte, borite se i stvari će polako doći na svoje mesto. Ali s druge strane, savetovao bih da završite makar osnovne studije, i ako morate da prekinete na nekoliko godina samo se vratite, jer će vam trebati. Ja nikada ne bih promenio svoju odluku i ono što je iza mene, ali sam bio svestan da u nekom trenutku moram da počnem iz početka.

Ako želite da se bavite kitbordingom i da se takmičite potrebno je da budete član kluba i federacije, a ako ste zaista u priči morate da nađete i sponzora. Jedna daska može da vas košta, u zavisnosti od brenda, oko 500-700 evra, ali možete mnogo više zaraditi. Nema mnogo ljudi koji su postali profesionalci i očigledno ovaj sport traži žrtvovanje, ali prema rečima Malloryja - on može da donese mnogo sreće i zabave onome ko je iskreno posvećen i zainteresovan. Uprkos svim svojim uspesima i iskustvima Malloryjeve glavne vrednosti su "ostati skroman, biti otvorenog uma i prijateljski nastrojen". - To je ono što ja pokušavam da činim i očekujem da dobijem zauzvrat.


(Objavljeno on INTERNATIONAL YOUTH WEB MAGAZINE WAVE www.wavemagazine.net: 15.09.2009.)