Biti Evropljanin

Evropska nagrada za mlade novinare, EYJA 2009 - Finalna konferencija

Biti Evropljanin

"Gledao sam inauguraciju Baraka Obame. To je kreativna nacija sa jakom voljom. I ostale zemlje poput Kine, Rusije, Indije se razvijaju. Oni ne čekaju Evropljane. Vreme nije na našoj strani, moramo da ubrzamo" - Dr Johen Tis


Piše MILENA STOŠIĆBerlin, NEMAČKA
(EYJA pobednik u Srbiji)


Finalna konferencija panevropskog konkursa - Evropska nagrada za mlade novinare 2009, koji je ove godine održan pod naslovnim motoom "Proširi svoju viziju", okupila je nacionalne pobednike iz 28 evropskih zemalja u Berlinu, od 29. avgusta do 2. septembra. Ovo takmičenje, organizovano drugu godinu zaredom od strane Evropske komisije, evropskog onlajn magazina Cafe Babel i udruženja mladih novinara European Youth Press trajalo je do 31. maja, a zatim su žiriji u svakoj zemlji izabrali najbolje tekstove, objavljene u prethodnom periodu, a na temu proširenja i budućnosti Evropske unije.

Boravak u glavnom gradu Nemačke imao je za mlade novinare edukativni i turistički karakter, predstavljajući jedno nezaboravno iskustvo. Organizovana je poseta Nemačkom istorijskom muzeju i Nacionalnom parlamentu, bilo je prilike da se sretnu sa predstavnicima Evropske komisije i kolegama iz medija, kao i da upoznaju sam grad i njegovu istoriju, na dvadesetogodišnjicu pada Berlinskog zida. Za vreme ovog kratkog nagradnog boravka, 1. septembra održan je niz radionica i finalni skup za mlade novinare, njihove starije kolege, kao i predstavnike nacionalnih žirija, na kome se diskutovalo o mnogim pitanjima od krucijalne važnosti za Evropu i proširenje EU. Sve to simbolično baš na dan kada je Nemačka invazijom na Poljsku započela Drugi svetski rat, i u godini obeležavanja dve decenije od pada Gvozdene zavese, kao i pet godina od poslednjeg kruga proširenja EU.

Gde počinje i gde završava EU?

Upravo na taj simbolizam pozvali su se i Matijas Pečke, šef Predstavništva Evropske komisije u Nemačkoj i Gizela Gaugel-Robinson, šef Odeljenja za komunikacije Evropske komisije (DG Enlargement), koji su svojim govorima otvorili finalnu konferenciju.

Centralno predavanje održao je profesor Verner Vajdenfeld, osvrćući se unazad na pad Gvozdene zavese, i otvarajući pitanje budućnosti i težnje ka zajedničkom evropskom identitetu. Kao trenutno glavni problem profesor Vajdenfeld istakao je netransparentnost evropske legislative: "Ako čitate neki tekst, kao na primer Lisabonski ugovor, vidite da ga je jako teško razumeti". On je takođe naglasio da bi evropske integracije trebalo da budu transparentnije, da treba ojačati bezbednost, posebno podvlačeći neophodnost strateškog partnerstva (sa UN, Kinom, Indijom, Rusijom...) - "Evropa mora da se razvija kao strateška zajednica".

Tokom konferencije održane su i dve panel diskusije. Prva je za temu imala, opet u duhu 20 godina od pada Gvozdene zavese, da li je i na koji način integracija zemalja centralne i istočne Evrope u EU izmenila lice Starog kontinenta.

"Identitet može biti glavni problem. Gde počinje i gde završava EU?", započeo je diskusiju Karl de Mejer (Les Echoes, Francuska). Dr Johen Tis (Deutschlandradio, Nemačka) nadovezao se na to ističući značaj pitanja sigurnosti i odbrambenog identiteta. On je rekao da Evropa mora stvoriti odbrambeni identitet i evropsku armiju: "Ekonomska kriza je ukazala na deficite Evrope. Sledećih 10 godina biće od velike važnosti".

Učesnici ove panel diskusije - Dr Andrea Despot, direktor seminara Evropske akademije u Berlinu, već pomenuti Karl de Mejer i Dr Johen Tis i Pjotr Jendroščik (Rzeczpospolita tbc, Poljska), konstatovali su da u okviru EU i politike proširenja i dalje ima mnogo nedoumica, počevši od stvaranja zajedničke vojske, preko problema ekonomske prirode i stava starijih zemalja članica EU koje svoju poziciju često uzimaju zdravo za gotovo, pa do nestabilnosti balkanskog regiona i uticaja sa drugih kontinenata.

"Ako Gvozdena zavesa više ne postoji materijalno, to ne znači da je Evropa ujedinjena i da nema problema. Takođe, potrebno je promovisati i vrednosti kao što je solidarnost. Postoji čežnja istočne Evrope za većim razumevanjem od strane zapada", rekao je Pjotr Jendroščik. On je osim toga izrazio i žaljenje što EU devedesetih godina nije uspela da spreči ratne sukobe na Balkanu.

Kada je reč o uticaju drugih svetskih sila i budućim tendencijama Dr Johen Tis ocenio je da će SAD biti vodeća zemlja: "Gledao sam inauguraciju Baraka Obame. To je kreativna nacija sa jakom voljom. I ostale zemlje poput Kine, Rusije, Indije se razvijaju. Oni ne čekaju Evropljane. Vreme nije na našoj strani, moramo da ubrzamo. Lokomotivi je potrebno gorivo". On se osvrnuo i na status Turske, koja je već desetak godina kandidat za članstvo u EU, i na posledice istog, otvarajući pitanje koliko je ova zemlja zaista slična ostatku Evrope: "Da li Turska zaista može da bude most ka Bliskom istoku? Ja lično to ne vidim", rekao je. Pitanje perspektiva Turske u relaciji sa EU detaljnije je razmatrano na jednoj od dve radionice koje su održane istovremeno.

Da li vetar promena i dalje duva?

Druga radionica bavila se evropskim perspektivama u odnosu na Zapadni Balkan - politički i tehnički termin skovan da obuhvati šest zemalja bivše Jugoslavije i Albaniju. Ovu radionicu vodili su predstavnici srpske i hrvatske ambasade u Berlinu - Milan Gojković i Silvio Kus, kao i profesor Miroljub Radojković sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir nestabilnost ovog regiona i mnogobrojne probleme - ekonomske, zatim nezavršene demokratije, veliki rizik od korumpiranosti političke elite, pomanjkanje vladavine prava i čestu zloupotrebu multietničnosti, tradicija i veroispovesti, profesor Radojković otvorio je diskusiju pitanjem da li vetar promene i dalje duva.

Tokom radionice potvrđeno je, raznim zdravorazumskim argumentima (bezbednosni i ekonomski razlozi, jačanje ukupnog procesa reformi, obezbeđivanje baze za političko sazrevanje društava, civilizovanje regiona i promocija EU vrednosti, otvaranje perspektive za mlađe generacije...), kolika je obostrana korist od uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Hrvatska se čini najbližom konačnom cilju u ovom procesu, a Srbija bi svakako imala koristi od ulaska Hrvatske u EU, uprkos velikim nesuglasicama u prošlosti.

Kako je rekao Silvio Kus, i u Hrvatskoj je tradicionalni sistem morao umnogome da se menja i da prihvati aqui communitaire: "Mi još uvek moramo da smanjimo broj sudova u Hrvatskoj i moramo sarađivati sa Haškim tribunalom. Puno još mora da se radi na podršci javnosti". Što se tiče Srbije, Crne Gore (potencijalni kandidati) i Makedonije (kandidat za članstvo u EU), ove zemlje će biti na beloj šengen listi od januara sledeće godine, što je ogroman korak napred.

"Mi u Srbiji podržavamo ukidanje viza za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, takođe", rekao je profesor Radojković. Čini se da su učesnici radionice ipak bili najzainteresovaniji za status Kosova i odnos Srbije prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti. Milan Gojković ponudio je zvanični stav države kao odgovor na ovo pitanje, ističući da Srbija insistira na tome da je Kosovo prema međunarodnom pravu deo Srbije i da je nezavisnost neprihvatljiva. "Puno međunarodnih emocija povezano je sa Kosovom", dodao je. Nažalost, vremenski limit nije dozvolio dužu i dublju diskusiju na ove teme, ali se kao krajnji zaključak mogla naslutiti jedna opšta optimistična perspektiva ovog regiona i jaka tendencija da se raskrsti sa neproduktivnom stagnacijom iz prošlosti.

Ima li života posle smrti?

U poslednjoj fazi konferencije održana je druga panel diskusija pod nazivom Proširenje EU i buduće perspektive, na kojoj su učestvovali predstavnici medija - Ljubica Gojgić (B92, Srbija), Lejla Tavsanoglu (Cumhuriyet, Turska) i Željko Ivanović (Vijesti, Crna Gora) i moderator Dr Dušan Reljić, koji je diskusiju započeo pitanjem - Ima li života posle smrti? - aludirajući na EU.

"Evropska unija je nešto najbolje što se dogodilo Evropi. Bez EU stabilnost je moguća, ali EU je najbolje rešenje za nas. Ona je vredna ulaganja energije u taj projekat", istakla je Ljubica Gojgić. Ona je takođe uočila sličnost između Beograda i Berlina navodeći da sledeće godine pada jedan drugi zid - zid sankcija u Srbiji koji čvrsto stoji skoro 20 godina. Na ovoj panel diskusiji prvi put u toku dana je na direktniji način pomenut i interes SAD na ovim prostorima, o čemu su polemisali Ljubica Gojgić i Željko Ivanović. Oni su podvukli da SAD ima jak interes za dalji konflikt i da je zapravo Vašington glavni gospodar konflikta.

Kada je reč o Balkanu, Ljubica Gojgić je sa žaljenjem konstatovala da Evropa i nije umnogome doprinela stabilnosti na Balkanu. Ovaj panel bavio se još i odnosom medija i političkih tema i demokratije. "Mediji su veoma značajni za nacionalne i međunarodne sporazume. Zato je nezavisnost medija vrlo bitna", ukazala je Lejla Tavsanoglu, dodajući da zemlja koja nema nezavisne i slobodne medije ne može da se nazove demokratskom, i kritikujući u tom kontekstu stanje u Turskoj.

EU nije Evropa, EU je samo jedan njen deo

Interesantno pitanje postavio je tokom dana Kristijan de Bruijn iz predstavništva Evropske komisije, inače i član belgijskog žirija, adresirano ka prisutnima koji dolaze iz zemalja ne-članica EU, tačnije ka Srbima. Pitanje je glasilo - da li se osećate kao Evropljani? Da li se deklarišete kao Evropljani? Iza toga su sledila i razmišljanja šta ima primat, biti Evropljanin ili predstavnik neke nacije. Pitanje je isprovociralo više odgovora koji su se slili u jedan - naravno da se osećamo kao Evropljani! Jer Srbija jeste deo Evrope. I kao što je neko od prisutnih napomenuo EU nije Evropa, EU je samo jedan njen deo. A kao što je rekao i profesor Vajdenfeld na početku dana u svom govoru: "Bitno je kako se neko oseća". Na primer, on je rekao da se Srbi (!) mogu osećati više Evropljanima, nego Bugari koji su već u EU.

Konferencija se završila u kasnim popodnevnim satima, a kasnije iste večeri pobednicima su uručeni sertifikati sa logoom Evropske nagrade za mlade novinare i potpisom komesara za proširenje EU, Olija Rena.


(Objavljeno u INTERNATIONAL YOUTH WEB MAGAZINE WAVE www.wavemagazine.net: 15.09.2009.)