Špijuni su među nama

Zaštita poverljivih informacija u organima EU

Špijuni su među nama

Izgleda da je od tri najvažnija tela zadužena za političko vođstvo Evropske unije, samo Komisija uvidela opasnosti od stranih obaveštajaca, iako Dejl Kid kaže -"koliko je nama poznato i Evropski Savet je poslao sličan dopis svom osoblju". Iz Evropskog Saveta za WAVE magazine su negirali ovu izjavu - "Savet nije poslao sličan dopis svojim zaposlenima. Svo osoblje prolazi trening o bezbednosti kada ulazi u instituciju". Što se tiče Evropskog Parlamenta, na osnovu izjave Mardžori van den Brok, šefa Odeljenja za komunikaciju sa medijima, moglo bi se zaključiti da ni ovo telo nije upozoravalo na rizike od špijunaže: "Evropski Parlament nema komentar na ove izjave belgijskih vlasti i Evropske Komisije"


Piše MILENA STOŠIĆ
Niš, SRBIJA


Evropska Komisija poslala je decembra 2008. interni dopis svom osoblju u kome ih upozorava na moguće bezbednosne rizike. To obaveštenje, međutim, pročitali su i mnogi drugi kojima nije bilo namenjeno, nakon što je informacija procurila u javnost zahvaljujući novinarima nemačkog Frankfuter Allgemeine Zeitung. U dopisu se osoblje upozorava na potencijalne špijune pod maskom raznih profesija koji imaju pristup institucijama Evropske unije u Briselu. "Skorašnji slučajevi pokazuju da se opasnost od špijunaže povećava iz dana u dan", kaže za WAVE magazine Dejl Kid, zadužen za medije, ispred Evropske Komisije.

Sadržaj ovog dopisa novinari EFJ (Evropska federacija novinara) i API (Međunarodna Press Asocijacija) osudili su, jer proziva i novinare kao potencijalne špijune. Na to je Valeri Rampi, portparol Evropske Komisije, odgovorila izjavom koja će postati naslov u brojnim medijima: "Ne upiremo prst samo u novinare. Špijun može biti i dugonoga plavokosa stažistkinja". Ali, izgleda da je direktor Belgijske državne službe bezbednosti Alen Vinants, ipak pokazao prstom na pripadnike "sedme sile" - "strašno je koliko kineskih i ruskih (navodnih) novinara deluje u Briselu koristeći novinarstvo kao masku za špijunažu".

Opasnost od špijunaže

Dejl Kid potvrdio je za WAVE magazine da je Evropska Komisija poslala dopis svojim ljudima u kome ih upozorava na povećani rizik od špijunaže: "Šta biste i očekivali od bilo koje velike organizacije koja barata poverljivim i veoma osetljivim informacijama?"

U dopisu stoji da "neprijateljske obaveštajne službe čine konstantne pokušaje da dođu do informacija EK koristeći obaveštajce ili osobe direktno povezane sa obaveštajnim službama, a koje deluju pod maskom". Kao primeri navode se stažisti, verni član nacionalne administracije, tehnički ekspert za IT. "Kao što možete videti", ističe Kid, "fokus očigledno nije samo na novinarima. Evropska Komisija veoma poštuje novinarsku profesiju, slobodu medija i zaštitu njihovih izvora".

Kristijan de Bruin, zamenik šefa delegacije Evropske komisije u Belgiji, takođe je istakao da nema generalizovane sumnje prema novinarima. Ipak, on smatra da ne treba da iznenađuje da rizik od špijunaže raste proporcionalno količini informacija u posedu Komisije:

"Nema sumnje da brojne zemlje, informacioni brokeri, lobisti, novinari, privatne agencije i drugi kontinuirano traže osetljive i poverljive informacije, koje bi zloupotrebili, preprodali ili jednostavno objavili kao senzaciju", objašnjava za WAVE magazine De Bruin i dodaje: "Sigurno ne preterujem kada kažem da je Evropska Komisija, nesumnjivo jedna od 'najotvorenijih kuća' u svetu kada je reč o pristupu dokumentima." Međutim, kako nam je objasnio, Komisija je obavezana EU regulacijom da ne obelodanjuje izvesne podatke. Tu se između ostalog kaže da "u principu svi dokumenti treba da budu dostupni javnosti. Ipak, određeni javni i privatni interesi treba da budu zaštićeni bez izuzetka".

Oblak sumnje nad novinarima

S druge strane, novinari smatraju da je istraživačko novinarstvo u javnom interesu. EFJ predstavlja više od 260,000 novinara u 30 zemalja, a API 500 akreditovanih novinara u insitucijama Evropske Unije. "Novinari moraju da traže i 'osetljive i poverljive dokumente' u cilju informisanja javnosti. Legitimni je i esencijalni deo demokratije dozvoliti novinarima da traže pristup dokumentima koje bi neki političari najradije sklonili iz vidokruga", rekao je povodom ovog događaja Lorenco Konzoli, predsednik API-a.

Izgleda da priča o lepoj dugonogoj stažistkinji, kao odgovor Komisije nije zadovoljavajući za novinare, ako je suditi po izjavi generalnog sekretara EFJ Ejdana Vajta: "Zvaničnici EU trebalo bi da rade svoj posao bez zastrašivanja i bez sumnji u iskrenost i integritet dopisnika koji rade u Briselu". On je takođe podsetio da Komisija još uvek nije preuzela odgovornost i izvinila se za lažnu optužbu upućenom nemačkom novinaru da je loše radio svoj posao u razotkrivanju korupcije u EU, iako je on oslobođen sumnje. Vajt procenjuje da ovakve priče, poput dopisa Komisije, kaljaju ugled novinara i bacaju oblak sumnje na svakoga u tom poslu. Takve sugestije on smatra najgorom vrstom zastrašivanja.

Od izvora tri putića

Očigledno da u Evropskoj Komisiji smatraju da neke podatke treba držati u tajnosti, te u skladu sa tom odlukom Komisija i preduzima prigodne mere, kao što je već pomenuti dopis. Možda kao poziv na razumevanje ovakvog poteza De Bruin i kaže: "Jednog dana ovakav princip može biti primenljiv i na vaše lične podatke ili osetljive podatke organizacije u kojoj radite".

Ali, izgleda da je od tri najvažnija tela zadužena za političko vođstvo EU, samo Komisija uvidela opasnosti od stranih obaveštajaca, iako nam je Dejl Kid rekao -"koliko je nama poznato i Evropski Savet je poslao sličan dopis svom osoblju". Iz Evropskog Saveta za WAVE magazine su negirali ovu izjavu - "Savet nije poslao sličan dopis svojim zaposlenima. Svo osoblje prolazi trening o bezbednosti kada ulazi u instituciju". Što se tiče Evropskog Parlamenta, na osnovu izjave Mardžori van den Brok, šefa Odeljenja za komunikaciju sa medijima, moglo bi se zaključiti da ni ovo telo nije upozoravalo na rizike od špijunaže: "Zapravo, koliko sam ja pratila ovaj slučaj, predstavnik Belgijske obaveštajne službe je izgleda izjavio da ima špijuna među novinarima u Briselu. Takođe sam videla priče u medijima da je to potvrdila i Komisija. Evropski Parlament nema komentar na ove izjave belgijskih vlasti i Evropske Komisije".

Komentar urednika Intelnews-a (www.intelnews.org) i eksperta za obaveštajne službe Dr Džozefa Fitsanakisa glasi da je "sve ovo tipično kada je reč o informacijama u vezi sa obaveštajnom službom. Ljudi jednostavno ne žele da govore o tome - osećaju se neprijatno, nesigurno ili i jedno i drugo".

Kakvi događaji su uopšte inicirali nastanak dopisa Komisije, kakvim se to sofisticiranim metodama služe špijuni i koja vrsta podataka je njihova meta - gospodin Kid nije mogao da nam objasni: "Očigledno je da ne mogu da ulazim u detalje ovih slučajeva - iz bezbednosnih razloga." Tako mnoga pitanja za sada ostaju bez odgovora, a puno prostora ostavlja se mašti (i/ili paranoji) na volju, posebno ako se ima u vidu dugonoga plavuša u maniru Džejms Bonda.


(Objavljeno u INTERNATIONAL YOUTH WEB MAGAZINE WAVE www.wavemagazine.net: 15.03.2009.)