Istinomer u službi građana

Intervju: Vukosava Crnjanski, osnivač Istinomera

Istinomer u službi građana

Mislim da je sada trenutak da civilni sektor i nevladine organizacije budu "watch dog", da postoji civilna kontrola u državi. To je ustvari prava demokratija, da građani imaju pravo i učestvuju u donošenju odluka. Ako smo već izabrali sve te ljude koji su na pozicijama, onda hajde da se malo aktiviramo i u kontroli onoga što rade


Piše MILENA STOŠIĆ (milena.stosic@wavemagazine.net)
Niš, SRBIJA


Istinomer (www.istinomer.rs) je građanski aktivistički poduhvat izgradnje i održavanja interaktivnog sajta na kome se citiraju, analiziraju, ocenjuju i komentarišu važne izjave političara i drugih javnih ličnosti. Ovaj sajt lansiran je početkom decembra i već je privukao značajnu pažnju sa različitih strana, pretendujući da uzme maha u kreiranju javnog mnjenja. Ideja se tiče promocije odgovornosti za javno izgovorenu reč i poziva na objektivnost, aktivizam, demokratiju u pravom smislu te reči i suprotstavljanje kulturi zaborava, koja se u Srbiji pomno gaji.

Na sajtu postoje tri kategorije - istinitost, doslednost i ispunjena obećanja. Takođe, na Istinomeru je moguće pročitati i biografije svih ličnosti čije se izjave komentarišu i najvažnije od svega - postoji mogućnost dvosmerne komunikacije sa njima, kao i sa građanima. Kako sve to funkcioniše, WAVE magazine je pitao Vukosavu Crnjanski, koja je osnivač Istinomera. Prema njenim rečima, za ovo kratko vreme već postoji 200 registrovanih korisnika portala i oko 3,500 poseta: "Napravili smo jedan veliki pano na kome su građani mogli da ocenjuju političare i mislim da je do sada postignut veliki uspeh. Očigledno je reakcija jako pozitivna", kaže Crnjanski.

Kako je nastala ideja za jedan ovakav projekat?

Na ideju sam došla gledajući CNN i kampanju Mek Kejn - Obama. Na njihovim vestima bi se povremeno pojavljivao istinomer (truth-o-meter), odnosno novinari bi ocenjivali istinitost izjava i/ili optužbi Mekkejna na račun Obame i obrnuto. To me je potpuno fasciniralo - dva političara u trci za američke izbore i neko kompetentan sa strane to posmatra i procenjuje da li oni govore istinu ili ne, a javnost im potpuno veruje! To je ono što je nama u Srbiji nedostajalo. Paralelno se dešavala i ona priča sa Velimirom Ilićem, tadašnjim ministrom za kapitalne investicije, koji je imao čuveni komentar - "E ljudi, pa u redu je da kraduckate, ali sad već kradete", pa je sada problem. Ono što je za mene bilo strašno jeste da ministar u vladi izgovori tako nešto, da to bude javno objavljeno i emitovano na svim televizijama, a da nema nikakve reakcije javnosti. Tako sam došla na ideju da pokušam da napravim Istinomer sa timom ljudi, sa svojim kolegama iz nevladine organizacije LiNET.

Šta mislite, zašto nema reakcije javnosti na ovakve i slične izjave?

Mislim da je sada taj trenutak da civilni sektor i nevladine organizacije budu taj "watch dog", da postoji civilna kontrola u državi. To je u stvari prava demokratija, da građani imaju pravo i učestvuju u donošenju odluka. Ako smo već izabrali sve te ljude koji su na pozicijama, onda hajde da se malo aktiviramo i u kontroli onoga što oni rade. Tužno je da u Srbiji ima građana koji kažu "ok, pa kradite", "svi su ti političari isti" ili "ne interesuje me". Kako može da te ne interesuje? To su tvoji novci. Oni koriste novac koji si ti zaradio da bi napravili tu državu boljom. Pa na kome je da to kontroliše nego na nama. Hoću da živim u zemlji u kojoj se garantuje sloboda, hoću da znam šta političari rade, kako donose odluke. Neću da nam se ponove devedesete.

U razvoju ideje pred osnivačima su se našle prepreke u vidu finansija, kredibiliteta i neiskustva u vezi sa novinarstvom. Kako ste ih prevazišli?

Dobili smo različite ponude za izradu sajta, ali je na kraju jedna kompanija prepoznala našu ideju kao vrednu i ušla u poslovni rizik ulažući svoje vreme i novac, bez izvesnosti nadoknade za svoje usluge. U pitanju je firma Inbox koja je jedna od najboljih u Srbiji, a i u regionu. Sve nam je išlo na ruku - od toga da sam oformila tim ljudi koji je spreman da volontira, preko sajta, rešavajući problem medija korišćenjem interneta. Onda je došao na red kredibilitet. Izlistali smo koga bismo voleli da imamo u svom timu kao Savetodavni odbor, koji će da prenese kredibilitet celom projektu i ideji. Njega sada čine: Rodoljub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja), Zoran Sekulić (glavni i odgovorni urednik Foneta), Svetlana Logar (direktorka Strategic marketinga), Velimir Ćurgus Kazimir (direktor Ebart medijske arhive) i Dragan Kremer (medijski analitičar). Cilj nam je bio da povežemo i okupimo ljude koji imaju veze sa politikom, ali nisu markirani pripadnošću nekoj političkoj stranci. To je petoro ljudi koji zaista ima kredibilitet, koji su napravili nešto u svom poslu, odgovorni ljudi i viđeni u javnosti kao oni kojima se može verovati. I to je ono što je nama trebalo, a svi oni su odmah afirmativno odgovorili na naš poziv. I tako je krenula priča.

Ko konkretno "meri istinu"?

Mi smo kao NVO LiNET započeli akciju, ali smo znali da naš kapacitet nije dovoljno veliki da možemo to da završimo, pa smo uključili u rad novinare, političke analitičare, ljude koji su zainteresovani za politiku i promociju odgovornosti za javno izgovorenu reč i, naravno građane koji žele da se uključe. Mi imamo određene izjave koje potvrđujemo ili demantujemo drugim izjavama iste osobe ili stručnjaka ili sa dve različite strane. Važno je da to što sajt objavljuje jesu isključivo i samo činjenice.

Vi pozivate političare i druge javne ličnosti na odgovornost za javno izgovorenu reč i obećanja. Kako su oni zapravo prozvani i kako mogu da repliciraju?

Mi hoćemo da budemo partneri sa političarima. Mislimo da promocija odgovornosti za javno izgovorenu reč mora da ide sa obe strane - političari i javne ličnosti i građani i civilni sektor, i da, ako svi zajedno radimo, možemo da unapredimo odgovornost u našem javnom i političkom životu. Poslali smo jednom pismo svim akterima: poslanicima, strankama, ministrima - u kome smo predstavili projekat, pozvali ih na saradnju, dali im naše kontakte i rekli - mi počinjemo ovo da pratimo, verujemo da ćete iskoristiti i za svoju promociju; sve što vam ne odgovara u smislu - sa čime se ne slažete imate pravo da demantujete i imaćete svoje naloge na sajtu sa šifrom.

I da li je bilo reakcija na pismo?

Jedini odgovor za ovo kratko vreme dobili smo iz Kancelarije za medije Ministarstva odbrane ministra Šutanovca, gde su nam skrenuli pažnju da smo pogrešili u nekom datumu u njegovoj biografiji, što je za mene fantastična stvar. To znači da su oni pregledali sajt, njima je stalo da istinitost bude objavljena, kontaktirali su nas i mi smo odmah izvršili korekciju. Nadam se budućem partnerstvu i sa svim ostalim ministarstvima. Danas su sve tri skale - doslednost, istinitost i ispunjenje obećanja - nažalost crvene, ali mi želimo da nađemo pozitivne primere, a ne da guramo prst u oko.

Zašto ste se opredelili za internet kao kanal komunikacije?

Zato što je to medij na kome nema cenzure, gde niko ne može da vas stopira u celoj priči. A mislimo da ovde mediji, koliko god delovalo spolja da su slobodni - nisu; vrlo je važno šta emitujete i kakve vesti, novac tu igra veliku ulogu. Mora da se traži profesionalizam i odgovornost i od njih u kreiranju javnog mnjenja. Ja se iskreno nadam da će istina u Srbiji početi konačno nešto da znači, da ćemo svi meriti kako ćemo glasati sutra po tome da li nas lažu ili ne.

Šta je sa javnošću koja ne koristi internet kao medij?

Svesni smo da je korišćenje interneta limitirano. Ono što želimo da vidimo je Istinomer na nacionalnoj televiziji u nekoj mini formi kao izjava dana ili istina dana, u kontinuitetu, a za početak bih volela da krenemo sa nekim novinama koje imaju veliki tiraž. Veb sajt će biti i tada otvoren za građane, ali naša ideja je da se ne zaustavimo samo na ovoj verziji, već da napravimo jednu internet zajednicu poput Facebooka.

Da li planirate saradnju i partnerstva i van institucija vlasti?

Ja bih volela da vidim istinomere ne samo u ministarstvima, nego i u lokalnoj samoupravi, da nam se javljaju građani iz svih opština i da krenu u taj lokalni "watch dog". Što se tiče saradnje, nas je dva dana posle lansiranja sajta na Facebooku kontaktirala ekipa Yellow cab-a, tako da smo počeli da sarađujemo sa njima. Mi svakako moramo da razmišljamo o održivosti. Ono za šta se mi zalažemo kao organizacija je međusektorska saradnja. Ja bih volela da sutra nađemo kompanije kojima je u interesu da političari i javne ličnosti govore istinu i koje bi nas finansirale. To je i garant jedne ozbiljne poslovne atmosfere. Ono što svakako nećemo raditi je razmena banera ili primanje novca od političkih partija jer je to sukob interesa i onda cela priča nema smisla. Takođe nećemo razmenjivati banere i sakupljati novac od religijskih organizacija jer i njih pratimo, i naravno ne dolaze u obzir pornografski sadržaji. Za ostale je saradnja moguća. Hoćemo da budemo i resurs za medije, jer je danas uloga novinara u Srbiji stavljena na jedan nizak nivo, novinarstvo je umnogome degradirano. Hoćemo da mediji nađu kod nas informacije od kojih mogu da prave priče, da se unapredi istraživačko novinarstvo.

Posetioci sajta mogu da prate i poznati nedeljni pregled Ljubomira Živkova - Retrovizor, koji je nedavno skinut sa televizije B92?

Na Istinomeru ponovo radi Retrovizor. Gospodin Ljubomir Živkov je podržao ovu ideju i pristao je da radi sa nama. Iako je po njegovim rečima završio priču sa Retrovizorom, na Istinomeru je osvanuo Retrovizor II i to je za nas veliko priznanje, kao da smo dobili Majkl Džordana u košarkaški tim.


(Objavljeno u INTERNATIONAL YOUTH WEB MAGAZINE WAVE www.wavemagazine.net: 19.12.2009.)