Alternativna istorija kulturne svesti

Projekat "Lobi kulture"

Alternativna istorija kulturne svesti

Utisak ovih umetnika je da se mišljenje ljudi razlikuje na nivou: provincija - grad, kao i po starosnom dobu, a da mladi najčešće izražavaju nadu o studiranju u Evropi, kao i o implementaciji nekih evropskih obrazovnih programa na srpske univerzitete. "Ima raznovrsnih odgovora - od klanja svinja po dvorištima, od čije zabrane zaziru seljaci u Vojvodini, do potrebe za javnim toaletima u Beogradu"


Piše MILENA STOŠIĆ (milena.stosic@wavemagazine.net)
Vranje, SRBIJA


Fotografija, zvučni zapis i odgovor na pitanje - "Šta mislite da će se promeniti ili nestati kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju?" - uzduž i popreko zemalja Zapadnog Balkana, predstavlja osnovnu ideju projekta "Lobi kulture", čiji je cilj da zabeleži jedan istorijski i kulturni trenutak regiona u tranziciji, koji teži ulasku u Evropsku uniju. Po dva umetnika iz svake zemlje (Albanija, BiH, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, plus Kosovo pod rezolucijom UN 1244) angažovano je da u susednoj zemlji sprovede istraživanje i prikupi materijal baziran na subjektivnim stavovima građana. Glavni koordinator projekta je nevladina organizacija "Kiosk" iz Beograda, u partnerstvu sa regionalnim centrima za savremenu umetnost. Među donatorima projekta je program za umetnost British Council-a (British Council Creative Collaboration), Fond za otvoreno društvo Srbija, Evropski fond za kulturu (European cultural fondation) i drugi.

Aleksandar Grozdanovski i Ljupčo Temelkovski su vizuelni umetnici iz Bitolja (Makedonija) koji su u oktobru 16 dana putovali po Srbiji i prikupljali materijal, koji će po završetku projekta biti prezentovan na internetu u formi knjige, kao interaktivna putujuća izložba i GPS mapa, putem koje će ljudi moći da pregledaju umetnički rad kroz region.

- Ovo je jedan kreativni proces, eksperiment. Stvaramo alternativnu istoriju kulturne svesti u datom momentu, koja do sada i na ovaj način nije rađena na ovom prostoru - objašnjava za WAVE magazine Aleksandar Grozdanovski na isteku petnaestog dana istraživanja po Srbiji, u Vranju.

- Naša ruta obuhvatila je 13 gradova u Srbiji - Suboticu, Beograd, Vršac, Plandište, Loznicu, Užice, Novi Sad, Novi Pazar, Niš, Bor, Jagodinu, Vranje i Bujanovac. Sagovornici se biraju slučajnim izborom na ulici ili uz pomoć lokalnih koordinatora i kontakata. U proseku se radi sa pet do deset ljudi po gradu i to su osobe različitog profila, od poljoprivrednika do intelektualaca - kaže Grozdanovski. Ovakav pristup ne predstavlja klasično institucionalno i statističko ispitivanje javnog mnjenja, ali svakako svedoči o informisanosti ljudi sa raznih podneblja o Evropskoj uniji i šta članstvo njihove zemlje u EU za njih znači na jednom subjektivnijem i ličnijem nivou.

- Mislim da je ovo baš dobar projekat, jer niko ne radi na ovakav način. Iz odgovora se vidi koliko ljudi uopšte razmišljaju o EU. Bilo je sasvim nerealnih odgovora u kojima se očekuje vaskrs finansijske situacije od ulaska u EU. Neki ljudi su pričali i po pola sata. Na kraju ćemo izabrati po dve-tri rečenice koje će pratiti fotografiju, a biće dostupan i audio zapis odgovora. Napraviće se i GPS mapiranje i uneti koordinate, da se tačno zna gde je urađen intervju ili napravljena fotografija - rekao je za WAVE magazine Ljupčo Temelkovski. Njegov lični utisak je da ljudi u pojedinim mestima u Srbiji i nisu mnogo informisani o značenju i značaju EU u odnosu na Srbiju i njih same.

- Mnoge ljude EU uopšte i ne zanima, jer oni imaju egzistencijalnih problema da prežive. I oni se uopšte i ne nadaju članstvu. Totalna depresija je recimo u Boru i to se jasno vidi samo šetnjom kroz grad. Oni kao da žive u nekoj svojoj dimenziji.

Grozdanovski takođe deli mišljenje da nivo informisanosti o evrointegracijama nije dovoljan, ali da su ljudi mahom komunikativni i žele da govore.

- Nismo imali nikakvih problema ili distance, izuzev u Jagodini i Vranju, gde je bilo ljudi koji nisu znali ili imali šta da kažu, a u ovim gradovima bilo je i onih koji su želeli da ostanu anonimni.

Utisak ovih umetnika je da se mišljenje ljudi razlikuje na nivou: provincija - grad, kao i po starosnom dobu, a da mladi najčešće izražavaju nadu o studiranju u Evropi kao i o implementaciji nekih evropskih obrazovnih programa na srpske univerzitete.

- Ima raznovrsnih odgovora - od klanja svinja po dvorištima, od čije zabrane zaziru seljaci u Vojvodini, do potrebe za javnim toaletima u Beogradu. Cela ruta je bila zanimljiva. Žalim što nismo ostali u Novom Pazaru dan duže - kaže Grozdanovski.

Temelkovski dodaje da je Novi Pazar interesantan jer je drugačiji, zbog velikog prisustva muslimanske populacije: "Ljudi tamo se bave tekstilom i dosta pričaju o otvaranju tržišta da bi mogli da plasiraju svoje proizvode".

Ovo istraživanje nagoveštava vrlo zanimljive, heterogene rezultate, i to samo na području Srbije. Kada se budu našli na jednom mestu, zajedno sa radovima Albanaca koji su boravili u Makedoniji, Srba koji su bili na Kosovu, Hrvata iz Crne Gore, crnogorskih umetnika koji su putovali u Bosnu i Hercegovinu i onih iz Bosne koji su bili u Albaniji, može se očekivati vrlo informativan i umetnički obojen događaj za posetioce izložbe.

- Rezultat je neizvestan, jer je izraz svih umetnika koji rade drugačiji. Biće dosta materijala koji će se spojiti u celinu. Biće to putujuća izložba po Zapadnom Balkanu, a onda i po Evropi i šire - završava Grozdanovski.

Link: www.theculturelobby.com


(Objavljeno u INTERNATIONAL YOUTH WEB MAGAZINE WAVE www.wavemagazine.net: 14.11.2009.)